:: Osnovan omladinski centar grada Beograda za medijaciju ::

Za rad, program i ostvarenje vizije Omladinskog centra odgovorna je Maja Vračar, koordinator programa vršnjačke edukacije pri GTZ-u i član Razvojnog tima Pedagoškog društva Srbije.

Na početku, važno je istaći da je svaka vršnjačka grupa je drugačija. Svaku grupu čine različiti pojedinci koji dolaze na seminar sa svojim profesionalnim i ličnim očekivanjima, sa svojim vrednostima i predrasudama, skrivenim motivima i svojim "ličnim prtljagom". Specifičnost naše grupe se ogleda u tome što smo uspostavili podsticajnu atmosferu u Omladinskom centru za medijaciju , etos - kvalitet klime i odnosa u Centru na visokom je nivou, osećaj pripadnosti okruženju, osećaj pravičnosti i međusobnog partnerstva jer imamo naše zlatno pravilo - pravilo podsticanja .

Mini predstavljanje :

KO? OMLADINSKI CENTAR GRADA BEOGRADA ZA MEDIJACIJU

ŠTA ? Program rada Omladinskog centra za medijaciju - medijacija - vežbanje, tipične greške medijacije, simulacije medijacije, radioničarski metod rada, uloga vršnjačkog edukatora voditelja, veštine voditelja - fascilitacija, timski rad, liderstvo, edukator medijacije na delu...

KAKO? Radioničarski metod rada.

CILJ? J ačanje mladih stvaranjem mreže Omladinskih centara i vršnjačkih edukatora koji će edukovati decu i mlade u školama u Srbiji. GDE? U prostorijama GTZ-a.

KADA? Svake subote, a po potrebi radnim danima.

Imamo podršku roditelja, planiramo edukativne radionice za roditelje koje će izvoditi mladi polaznici Centra. Osnovaćemo Centar za roditelje (u 1. fazi programa GTZ-a , partnerska organizacija Pedagoško društvo Srbije osnovaće zajedno sa pozvanim relevantnim partnerskim organizacijama Centar za školsku medijaciju).

U toku je pripremanje za snimanje 10 edukativnih emisija tima odraslih Stanislave Vidović, Marija Radovanović - predstavnica GTZ-a, Milene Golić, Dragane Ćuk, Maje Vračar i tima mladih - (20-oro medijatora polaznika Centra za medijaciju grada Beograda) za RTS koje će se emitovati u septembru. Emisije obuhvataju širok dijapazon tema od komunikacije do medijacije.

ŠTA JE VRŠNJAČKA EDUKACIJA?

Vršnjačka edukacija je međunarodno priznat metod, koji se smatra jednim od najvažnijih i najefektivnijih metoda obrazovanja mladih.

Vršnjačka edukacija (eng. peer education) se najčešće koristi u značenju edukacije grupe ljudi koji su sličnog uzrasta (najčešće mladih);

takođe, ima značenje edukativnog procesa u grupi ljudi sličnog nivoa znanja, veština, kompetencija, kada se učenje u velikoj meri događa po principu "od učesnika ka učesniku". To je proces učenja koji vode sami učenici, odnosno proces učenja koji se odvija na relaciji učenik - učenik. Vršnjačkom edukacijom mladi dolaze do potrebnih informacija i bivaju motivisani da primene novostečena znanja .

Naš program vršnjačke edukacije razvija se u okviru programa Osnaživanje mladih i prevencija sukoba GTZ-a. Znači, on se bavi temama koje su posvećene prevenciji konflikta, njihovom razumevanju i rešavanju na kreativan (nenasilan )način. Poznato nam je da su konflikti prirodni pratioci života, pa samim tim i školskog života na koje utiču mnogi faktori. Razvijanjem veština dobre komunikacije, kooperativnih odnosa, tolerancije različitosti i afirmativne komunikacije postiže se bolje vladanje situacijama koje vode u kontlikt cime se smanjuju razne neprijatne, a ponekada i stresne situacije. A svaki koflikt koji se reši na nenasilan način ostavlja pozitivno iskustvo koje pomaže da se iz svake sledeće konfliktne situacije u životu lakše nađe izlaz.

Da li je realno izvodljivo da deca uče decu?

Odnos sa odraslima koji se ogleda u procesima individualizacije kod većine adolescenata stvara otpore i nepoverenje, tako da mladi često potenciraju generacijski jaz i nerazumevanje, a često i se plaše da od odraslih da neće biti prihvaćeni ako pokažu svoju autentičnu prirodu. Samo je jedan broj adolescenata u stanju da sa odraslima neguje odnos poverenja i saradnje. Rad sa mladima nam potvrđuje da vršnjaci igraju veoma značajnu ulogu u njihovim životima . Na tvom uzrastu odnos sa vršnjacima i značaj njihovog prihvatanja je dominantan. Poslednjih godina, u različitim programima, nastoji se iskoristiti moć vršnjačkog uticaja za približavanje širim grupama mladih koji nisu dovoljno spremni da u kontaktima sa odraslima stiču važna životna znanja i povere im teškoće koje imaju , sa kojima se suočavaju. Razvijajući program osnaživanja mladih i prevencije sukoba GTZ se odlučio da ojača mlade stvarajući mrežu vršnjačkih edukatora koji će edukovati decu i mlade u školama u Srbiji.

Kako se to postiže?

Presudni zadatak koji stoji pred svakim mladim voditeljem vršnjačim edukatorom jeste da stvori harmoniju i ravnotežu između pojedinca, grupe, teme koja se obrađuje i okruženja u kojem se sve ovo dešava, imajući na umu da je ta ravnoteža dinamična. Tokom seminara javlja se kontinuirana smena kretanja u smeru i protivsmeru od individualnih potreba, preko potreba grupe i teme, do pojedinca i tako dalje. Biti u stalnom kontaktu sa grupom, procesom učenja i ličnim iskustvom, a u isto vreme imati racionalnu distancu, od krucijalne je važnosti za mlade voditelje - edukatore. Ciljevi VRŠNJAČKE EDUKACIJE su uobličeni su kao radionice i koje omogućavaju da učesnici "na svojoj koži ' osete značaj veština neophodnih za vođenje radionica. I ne samo to. CIlj je da ove naučene veštine podstiču decu da ih trajno koriste u svojoj komunikaciji u školi i van nje kako bi na taj način motivisali i druge učenike da im se pridruže u podsticanju i njegovanju boljih odnosa . Kao što je već rečeno sve aktivnosti odvija ju se u grupi. Voditelji-edukatori bi trebalo da održavaju ravnotežu usmeravajući se na zapostavljene aspekte grupnog procesa i procesa učenja, da budu osetljivi za telesne signale (govor tela)kako sopstvene tako i ostalih u grupi.

Da li mogu da se jave konflikti, nesporazumi u toku rada vršnjačkog edukatora?

Italijanski pisac Umberto Eko jednom je primetio da kriza po sebi nije problem; da li će postati problemom zavisi od načina na koji na nju reagujemo u ovom slučaju kako reaguje vršnjački eduaktor . Ovo u velikoj meri važi i za konflikte, naročito one koji se javljaju u toku izvođenja seminara - treninga.

Naime, i veoma dobro pripremljene i razrađene strategije za intervenisanje moraju se pažljivo analizirati i adaptirati u odnosu na konkretnu situaciju. Veliko srce i dobra namera nisu dovoljni; konflikt je u stanju da za kratko vreme poremeti grupni proces, a bavljenje njime iziskuje istu pripremu kao i svaki drugi aspekt vašeg seminara.

Priprema obuhvata refleksivnost i poverenje voditelja mladog edukatora u sopstvenu intervenciju. Voditelj medijator bi trebalo da razmisli kako da u konflikt uđe, šta se od njega očekuje, šta oseća da može da učini i kako može da izađe iz situacije, ukoliko oseti da ona prevazilazi njegove sposobnosti. Konflikt koji se pojavi mora se ozbiljno shvatiti, iako možda na provršini ne izgleda tako. Takođe je važno zapamtiti da se ne može svaki konflikt rešiti, te naš cilj može biti samo da ograničimo negativne posledice po celokupnu situaciju. Uloga voditelja se ogleda u tome da prati atmosferu u grupi i pridržava se procedure toka radionice, vodi računa o pravilima komunikacije , podstiče slobodno iznošenje ideja, brine o potrebama članova grupe, vodi računa o vremenu u toku rada, koristi Ja poruke, vodi računa o potrebama članova grupe.

Koji su rezultati Omladinskog centra za medijaciju? Najbolji odgovor su promene koje polaznici Omladinskog centra opažaju na svom ličnom planu posle dva meseca provedena u zajedničkom radu.

•  Zajedničko učenje i deljenje iskustava. •  Preuzimanje odgovornosti za svoju okolinu je veliki i hrabar korak za nas. •  Postali smo empatičniji •  Naše govorne veštine su razvijenije •  Imamo više samopouzdanja na ličnom planu i kada je u pitanju smelost za medijatorski rad •  Upoznali smo nove ljude i stvorili novu mrežu. •  Mnogo bolje slušamo druge, kao i sami sebe. •  Bolje prihvatamo različitost. •  Unapredili smo umeće komunikacije sa drugima , kao i sami sa sobom •  Promišljeniji smo u socijalnim odnosima

Mnoge škole u svetu razvijaju vršnjačku edukaciju kao dio školskog programa koji predstavlja vrlo koristan način komunikacije među učenicima. škola treba da prati mnoge društvene promene koje, između ostalog, utiču da se školski život menja, a vršnjačka edukacija pomaže da školski dan bude mnogo produktivniji, zanimljiviji i opušteniji.

Tekst pripremila
Maja Vračar